Света Литургија сваке недеље и празником у 09:00 часова

Света Литургија у нашем храму Светог пророка Илије у Карановцу служи се сваке недеље и празником са почетком у 09:00 часова.

Богослужења су редовна, а радост је видети да верни народ Озрена долази у све већем броју, препознајући свој храм као истинско духовно уточиште. Литургијски живот наше парохије је изузетно активан, богат и испуњен заједничком молитвом. Свако сабрање око Свете Чаше сведочи о снажној вери и јединству наше заједнице.

Позивамо све парохијане и госте да својим присуством улепшају наша богослужења и да кроз Свете Тајне цркве јачамо духовну везу са Господом и Светим пророком Илијом, нашим небеским заштитником.

Храм је димензија 23х11 метара. Градња храма почела је 08. јула 2000. године. Темеље је освештао 02. августа 2001. године епископ зворничко-тузлански г. Василије. Првобитни пројекат израдио је Стојко Грубач из Бање Луке, али је пројекат измијењен додавањем централне куполе. Храм је освештао 02. августа 2007. године надлежни архијереј г. Василије.

Иконостас од славонског храста израдио је Реуф Ширбеговић из Грачанице и даривао га овом светом храму за покој душе своје таште Митре. Иконе на иконостасу живописао је презвитер Перица Параклис из Бранковине код Ваљева. Сва врата на храму као и дрвену дарохранилницу урадио је Војо Марушић из Карановца као свој дар храму. Највећи приложник приликом градње храма био је Душан Пејић, родом из Карановца, а данас настањен у Америци.

Током Одбрамбено-отаџбинског рата, 1994. године, подигнута је једна мања дрвена капела која је служила као богослужбени простор све до 01. новембра 2003. године, када је изгорјела у подметнутом пожару. Починилац овог недјела никада није откривен.

Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, св. Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кадa се Илија роди, отац његов Савах виде анђеле Божје око детета, како огњем дијете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то вријеме царство јеврејско бијаше раздјељено на два неједнака дијела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владали су потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља. као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу. Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу. Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11)