Архијерејског намјесништва

Тузланског

Благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, у петак четврте седмице Часног поста, 20. марта, одржан је братски састанак свештенства Архијерејског намјесништва тузланског.

Свету литургију Пређеосвећених дарова у храму Светог пророка Илије у Карановцу, подно Озрена, служили су протојереј-ставрофор Зоран Илић, протојереј Спасоја Радовановић, јереј Милорад Пантић и ђакон Ђорђе Марковић, уз присуство свештенства и вјерног народа.

Свету тајну исповијести свештенства извршио је архимандрит Нектарије (Тешић), настојатељ манастира Папраћа.

Радним дијелом састанка предсједавао је архијерејски намјесник тузлански, протојереј-ставрофор Милош Тришић. Током састанка разговарано је о парохијским темама, са посебним акцентом на духовни живот.

Послије радног дијела услиједила је трпеза љубави коју је припремио добри домаћин, протојереј Иван Савиновић, парох карановачко-сочковачки.

Васкршња поука

Мисли у току Великопосне несанице

По чему се разликује несаница у току Великог поста? Као прво, уз чај који те смирује више не можеш да мезетиш сендвич с кобасицом. Као друго, мисли које човеку падају на памет нису нимало обичне, већ великопосне.

На пример, због нечега ми пада на памет Мојсије. Он је 40 година водио народ Божји по пустињи очекујући да коначно схвати да је Божји. Међутим, Јевреји су се увек одликовали задивљујућим неразумевањем и неповерљивошћу... Свако од грандиозних чуда Божјих свакога је могло уверити у посебно покровитељство Одозго, само не Аврамове потомке. Какви су још докази били потребни после чудесног бекства из Египта, преласка преко Црвеног мора и избављења од фараонове војске? Међутим, Јевреји су као размажена деца поново и изнова викали: „Гладни смо! Жедни смо! Хоћемо кући!“

Илија II

упокојио се у Господу

Католикос-патријарх целе Грузије, архиепископ мцхетско-тбилиски и митрополит бичвинтски и сухумско-абхаски, Илија II упокојио се у Господу 17. марта 2026. године, у 93. години живота и 49. години патријарашке службе, остављајући за собом дугу историју пастирског служења у Православној Цркви.

Новопрестављени предстојатељ Грузијске православне Цркве је наведеног дана хоспитализован у Кавкаском медицинском центру, где је одмах добио неопходну медицинску негу након изненадног погоршања здравственог стања.

Упокојење патријарха Илије II означава крај једне епохе за Цркву Грузије, јер је био духовни отац и референтна тачка за грузијски народ, остављајући неизбрисив траг на путу православља.

До избора новог поглавара, Грузијском апостолском аутокефалном православном црквом управља мјестобљуститељ патријарашког трона, Митрополит Шио Муџири.

Блаженопочивши патријарх Илија је рођен у месту Иракли Гудушаури-Шиолашвили у Владикавказу, у данашњој Северној Осетији. Родом је из угледног источногрузинског планинског рода с породичним везама с бившом грузијском краљевском породицом Багратиони. Успешно је завршио теолошке студије у Московској теолошкој семинарији, а касније на Московској теолошкој академији, на којој је дипломирао 1960. године. Рукоположен је за јерођакона 1957. године, а за јеромонаха 1959. године, што је означило почетак његовог црквеног пута. Године, 1967. хиротонисан је за епископа, а 1969. године уздигнут у достојанство митрополита. После смрти патријарха Давида V, изабран је за католикоса-патријарха све Грузије, 25. децембра 1977. године, заузевши место 141. поглавара.

У својој патријарашкој служби започео је многе реформе, па је ова Црква повратила свој углед у народу и постала уважавана 80-их година прошлога века. Рецимо, 1988. године у овој Цркви је пастирствовало само 180 свештеника, 40 монаха и 15 монахиња, док се цени да је верника било до три милиона душа. Постојало је 200 храмова, једна семинарија, три женска манастира и четири мушка манастира. Данас има 47 епархија и око 2.000 дејствујућих парохија, као и око 3.000 свештенослужитеља.

Од 1978. до 1983. године, патријарх Илија је био један од председника Светског савета Цркава, којем се ова Црква придружила још у совјетско време 1961. године. У мају 1997. године, Свети и свештени Сабор ове Цркве је донео одлуке о иступању из чланства ове екуменске организације.

Године 2002, потписао је историјски споразум са председником Грузије, Едуардом Шеварднадзеом, којим је Цркви додељен посебан правни статус и призната њена значајна улога у националном животу.

Блаженопочивши патријарх Илија је био најомиљенији и најповерљивији човек у народу, а био је кум (воспријемник) за више од 48.000 грузијске деце.

Деценијска служба патријарха Илије II оставила је дубок утицај и на Цркву и на грузијско друштво. Био је широко признат као духовни отац и морални ауторитет који је водио Грузијску православну цркву кроз тешке историјске периоде, обнављајући њену виталност и јачајући њену улогу у животу нације.

Блаженопочивши Патријарх српски г. Иринеј боравио је у јануару 2013. године четвородневној посети Грузији. Повод ове посете je била прослава 35. годишњице устоличења и 80. годинa од рођења Његове Светости Католикоса-Патријарха све Грузије г. Илије.

22. годишњица

на Косову и Метохији

Навршава се 22. година од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове.

Распето Косово – преглед уништених објеката СПЦ од 1999 до 2004. године, (pdf) изд. Епархија рашко-призренска

ОЕБС: Одговор судског система на мартовске нереде 2004. године, децембар 2005. године: http://www.osce.org/kosovo/17181?download=true

Извештај мисије ОЕБС-а потврђује да су већина православних гробаља на Косову у жалосном стању 

Материјали о Мартовском погрому са сајта Владе Републике Србије:

ТЕРОР НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ: aрхива вести о погрому на Косову и Метохији у пролеће 2004. године.Овде можете преузети и поглавља књиге Мартовски погром на Косову и Метохији коју су 2004. године издали Министарство културе Владе Републике Србије и Музеј у Приштини (са измештеним седиштем):

 Судбина културне баштине на Косову и Метохији (pdf, 864KB)

Светиње и културна добра уништени у мартовском погрому (pdf, 3,48MB)

Уништена и оштећена културна добра на Косову и Метохији у периоду од 1999. до 2004. године (pdf, 3,41MB)

Угрожена културна добра на Косову и Метохији (pdf, 4,63MB)

Библиографија (pdf, 536KB)

Навршава се 22. година од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове.

У таласу насиља на Kосову и Mетохиjи тада jе убиjено 19 особа, од коjих осам Срба, док jе 11 Aлбанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности. Повређено jе наjмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага коjи су се сукобили с локалним Aлбанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено jе око 800 српских кућа и запаљено 35 верских обjеката, укључуjући 18 споменика културе, међу коjима и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Tаj храм, jедан од наjрепрезентативниjих споменика средњовековне Србиjе, епископско средиште српске цркве у средњем веку, монументални облик добио jе у време Kраља Mилутина (1282-1321), мада jе и раниjе био архиjереjско средиште призренског епископа српске цркве. Црква jе унеколико обновљена, прва литургиjа у њоj служена jе шест година касниjе, али трагови девастациjе и пожара нису отклоњени. Tо здање jе 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНEСKO-а.

Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове. Седамнаести март 2004. године посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.

Mартовске догађаjе на Kосову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Eвропска униjа, а Парламентарна скупштина Савета Eвропе jе 29. априла 2004. донела резолуциjу.

Великог поста

Крстопоклона недеља

Трећа недеља Свете четрдесетнице посвећена је прослављању и величању Часног и Животворног Крста Господњег. У једној богослужбеној песми појемо Крст је чувар васцеле Васељене, часни Крст је потпора верних, слава Ангела и рана (бол) демонима. У времену Великопосног путешествија у посту и подвигу, потребна нам је потпора и утеха како не бисмо клонули. Ту потпору, утеху и снагу на средини Свете четрдесетнице дарује нам сила Часног и Животворног Крста Господњег.

Прве недеље Свете Четрдесетнице прославили смо победу Православља над иконоборством и осталим јересима које су уздрмале брод Цркве Христове.

Друге недеље прославили смо Светог Григорија Паламу који се у свом богословствовању борио и изборио за богословље православног мистичног подвижништа.

А сада, на средини Великог поста, треће недеље прослављамо Часни и Животворни Крст Господњи, хришћански знак победе и Васкрсења.

У еванђелском зачалу Господ нас позива: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде (Мк 6,34). Животни Крст сваког Хришћанина почиње од његовог рођења водом и Духом, почиње Светом Тајном Крштења и прати нас кроз цео наш живот. Крстоносни живот је наша свештена реалност која траје цео живот кроз наше учествовање у богослужбеном животу Цркве. Света Четрдесетница је најпогодније време да се на опитан начин одазовемо на Христов позив о ношењу Крста. У светом и узвишеном времену Великог поста ми се одричемо себе јер кроз пост и молитву потискујемо из нашег бића све оно греховно и трулежно, а себе кроз врлински и светотајински живот испуњавамо Богом. Хришћанин без крста је као војник без оружја. Господ наш Исус Христос који је и сâм носио свој Крст за време целога свога земаљског живота, препоручио га је и нама као знак припадништва Њему, као символ нашега живота, као знак нашег заједничарења са Њим. Врхунац нашег духовног подвижништва и ношења животног Крста јесте поистовећивање са великим речима Апостола Павла: Не живим више ја, него живи у мени Христос. Познајући добро нашу огреховљену и слабу природу, Часни Крст нам се данас дарује као потпора и укрепљење како би издржали и други део поста, да не клонемо и паднемо, већ да оснажени силом Часног Крста Господњег издржимо до краја наше путешествије ка крајњем циљу коме идемо. Као процветало дрво које даје хлад, свежину и одмор уморном путнику, Крст Христов у подвигу поста даје вернима свежину и охрабрење. Крст Христов се пореди са дрветом које је осладило горке воде Мере, са дрветом живота које је засађено усред Раја. Благовест о Крсту и поклоњење њему нас подсећа на празник Васкрсења Христовог ка коме хитамо.

Црквена историја нам казује да трећа недеља Свете Четрдесетнице није одувек била посвећена Часном и Животворном Крсту Господњем. Наиме, у Јерусалимском канонару из 7. века нема спомена Крста Господњег у ову недељу. Тек типик Велике цариградске Цркве из 9-10. века указује да се треће недеље прославља и велича Часни Крст Господњи ради укрепљења верних.
 Радуј се Живоносни Крсте, непобедива победо благочестивих,
двери раја, тврђаво верних, заштито Цркве.
Тобом се уништи погибао, разруши се царство смрти,
и узнесосмо се са земље на небо, оружије непобедиво,
противниче демона, славо мученика, истински украсе преподобних,
пристаниште спасења, даруј свету велику милост.

(Стихира на Господи возвах) 
Часни Крст се на овом недељном јутрењу, након појања великог славословља, износи на средину храма где остаје до петка. Свештеник за време појања великог славословља обучен у потпуно одјејаније кади Часни Крст који је положен на Часној трпези. За време појања „Свети Боже…ˮ свештеник на себе ставља воздух, Часни Крст положен на дискосу држи изнад главе, износи га кроз северне двери и стаје испред царских двери. Одатле начинивши знак крста узглашава „Премудрост, усправно стојмо!ˮ после чега појци певају три пута тропар празника. Свештеник затим са себе скида воздух полаже га на припремљено постоље (налоњ) који се налази на средини храма. Преко воздуха поставља Часни Крст и кади га. После тога три пута поје „Крсту Твоме клањамо се Владико, и свето Васкрсење Твоје певамо и славимоˮ. За време целивања поју се самогласне стихире Часном Крсту.
 Поклонимо се данас изнесеном Часном Крсту Христовом,
и истински се развеселимо целивајући га у љубави.
На њему добровољно распетог Господа замолимо,
удостој и нас да се неосуђено поклонимо Часном Крсту Твом
и дочекамо Твоје славно Васкрсење!

(Стихира на поклоњењу Часном Крсту)
О изношењу Часног Крста у Крстопоклону недељу познати литургичар протопрезвитер Александар Шмеман говори: „Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане. У вези са тим умесно је да се још једном присетимо места које Крст - као главни и узвишени символ Хришћанства - заузима у хришћанској вери. Тај символ има два - међусобно уско повезана - значења. Са једне стране, то је Крст Христов као онај одлучујући догађај којим се завршава земаљски живот и служење Господа Исуса Христа. То је прича о чудној и страшној људској мржњи према Ономе Који је све Своје учење усредсредио на заповест о љубави, Који је сву Своју проповед усредсредио на позив на самоодрицање и саможртвовање у име те љубави. Пилат - римски управитељ Јудеје - коме су привели ухапшеног, пребијеног и попљуваног Христа говори: "Овај човек никаква зла није учинио". Међутим, то је изазвало само још бучније урлање руље: " Распни Га, распни Га!". За Крстом, Христовим долази наш крст, мој крст о коме је говорио Христос: "Ко хоће да иде за мном... нека узме крст свој... (Мк 9,34)". То значи да пред истим оним избором пред којим су оне ноћи стајали сви - и Пилат, и римски војници, и јеврејски вођи, и гомила, и сваки човек у тој гомили - стоји свако од нас увек и сваки дан свога живота. Споља гледано то може да нам изгледа као нешто неважно и другостепено. Међутим, за савест нема првостепеног и другостепеног. Има само истине и неистине, добра и зла. Али, сваки дан узимати и носити свој крст не значи само трпети тешкоће и бреме животно. То пре свега значи непрестано живети у сагласју са својом савешћу, живети у светлости суда савести'' поучава нас отац Александар Шмеман у свом делу Тајне празника.

 Дан је свечани, устајањем Христовим зора живота засија, смрт се нејасном показа,
Адам уздигнут радосно ликује, зато ускликнимо песмом прослављајући победу.
Нека уједињени прославе небом и земљом пред свима положено Часни Крст,
на њему је телесно прикован Христос, целивајмо га радујући се духовно.
Ходите, запевајмо песму нову прослављајући разрушење ада,
из гроба Васкрсе Христос и подари спасење свима уништивши смрт.
Ходите верни, захватите не воду из стварног извора изходећу,
већ од извора Крста Христовог којим се хвалимо.
Просветљење задобимо клањајући му се.
Васкрсао си Христе уништивши смрт,
као велики Цар из скровишта ада
позвао си нас у радост небеског царства
у земљу бесмртности.

(Стихира Часном Крсту из службе Крстопоклоне недеље)

Путину, Трампу, папи Лаву и светским државницима

Не дозволите да српски православни народ буде изгнан са Косова и Метохије

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је упутио данас писмо Папи Лаву XIV, председнику Руске Федерације г. Владимиру Путину, председнику Сједињених Америчких држава г. Доналду Трампу, председнику Француске г. Емануелу Макрону; премијерима Италије гђи Ђорђи Мелони, Велике  Британије г. Киру Страмеру и Савезне Републике Немачке г. Фридриху Мерцу; као  и генералном  секретару Организације уједињених нација г. Антонију Гутерешу и генералном директору Унеска г. Халеду ел Енанију, позивајући их да употребе свој ауторитет како би власти у Приштини обуставиле примену крајње дискриминаторног закона о странцима.

Патријарх Порфирије упозорава да применом овог закона не би био доведен у питање само рад Универзитета у Косовској Митровици, основних и средњих школа које српски ђаци похађају по програмима своје државе, као и рад целокупног здравственог система у коме се медицински збрињавају Срби са Косова и Метохије, него и опстанак српског народа и православних светиња.

Применом овог закона Срби би изгубили могућност да се школују и лече, а запослени у просвети и здравству би изгубили посао, што би довело до још масовнијег, ако не и коначног, одласка православних Срба са ове вековне хришћанске земље, на којој, све до данас, постоји око 1300 православних цркава, манастира и других, раније уништаваних, хришћанских светиња. Патријарх је подсетио светске државнике на то да нигде другде у Европи, упркос раније поменутим разарањима, не постоји на једном месту толика концентрација хришћанских светиња, од којих су четири на Унесковој листи светске баштине у опасности.

Патријарх Порфирије истиче да Српска Православна Црква истрајава на тражењу мирног решења и да од српских власти очекује да ураде све што је могуће да се пронађе компромисно решење. Људски животи су највећа светиња и дужни смо да их чувамо, речи су духовног вође православних Срба.

21. март

Ма где били 

Бијељина

У Бијељини у суботу, 21. марта, биће одржана хуманитарна пројекција филма „Ма где били“ редитељке Бојана Крстић, у организацији хуманитарне организације „Сви за Космет”.

Организација „Сви за Космет“ већ годинама делује са циљем пружања помоћи српском народу на Косову и Метохији – пре свега социјално угроженим породицама, деци, народним кухињама, као и обнови светиња и подршци опстанку нашег народа на овим просторима. Њихов рад заснива се на добровољним прилозима и бројним хуманитарним акцијама широм Србије и региона.

Филм „Ма где били“ настао је по идеји Његовог Преосвештенства епископа новобрдског г. Илариона и доноси потресну и надахњујућу причу о животу, вери и истрајности Срба на Косову и Метохији, као и о значају солидарности и заједништва. У филму учествују бројни архијереји, културни и јавни делатници, који сведоче о духовној и националној важности Косова и Метохије.

Пројекција ће бити одржана у Епархијском културном центру у Бијељини са почетком у 18.00 часова, а улаз је добровољни прилог. Сви прикупљени прилози намењени су хуманитарним активностима организације „Сви за Космет“.

Позивамо све људе добре воље да својим присуством подрже ово вече солидарности и љубави према нашем народу на Косову и Метохији.

интернет радио

радио епархије Зворничко-тузланске

Благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита зворничко-тузланског господина Фотија, 1. марта 2026. године са радом почиње интернет радио „Синај“, радио Епархије зворничко-тузланске.

Линк за радио  https://zvucnizid.com/SINAJ/

Приступ радију биће омогућен путем званичног интернет портала Епархије, кликом на линк, гдје ће вјерни народ моћи да слуша програм радија, као и да има увид у програмску шему, односно у садржај који се тренутно емитује и који слиједи.
Радио „Синај“ имаће два централна програмска термина: јутарњи програм од 7 до 10 часова и поподневни програм од 16 до 19 часова. У периоду од 1. до 5. марта, у наведеним терминима биће емитована искључиво духовна музика, док ће од 5. марта почети и емитовање осталих програмских садржаја, који ће, вјерујемо, бити на духовну корист и назидање слушалаца.
О више детаља и програмским новинама јавност ће бити благовремено обавијештена по завршетку периода тестирања и пробног рада радија.
Мисија радија „Синај“
Вођен ријечима Светог Јеванђеља – „У почетку бјеше Ријеч“ – интернет радио „Синај“ замишљен је као корак више у савременом свједочењу Јеванђељске истине. Основан са жељом да у простору дигиталних медија понуди садржаје који оплемењују, укрепљују и надахњују човјека, радио „Синај“ тежи да слушаоцима приближи позив на живот по Јеванђељу, користећи могућности технологије која је данас свима доступна.
Програм радија обухвата духовну музику, тематске емисије, бесједе архијереја и свештенства Српске православне цркве, читање Светог Писма, као и садржаје из области богословља, историје, културе, црквеног живота и дјечијег програма. Посебно мјесто заузимају архивска предавања и емисије који ће бити поново доступни слушаоцима.
Циљ радија „Синај“ јесте да у мору савремених медијских садржаја заузме простор који ће бити посвећен смислу, ријечи утјехе и истине, те да понуди квалитетан и одговоран програм достојан пажње савременог слушаоца.